"Doktorka je primetila 1 stvar i spasila nas": Ognjena kao bebu zamenili u porodilištu! Čuveni dr Stefanović objašnjava - evo šta se danas radi da se to ne desi
Život zaista piše romane, a neki od njih neobičniji su od svake fikcije. Takva je i priča Ognjena Stamenića (19) iz Šapca, koji je greškom medicinskog osoblja po rođenju - zamenjen.
Babice su njemu i bebi Milošu, kada su ih nakon rođenja, kupale, slučajno zamenile pojaseve sa identifikacionim podacima, pa je tako Ognjen iz bolnice pušten kući sa Miloševom majkom, a Miloš je ostao sa njegovom.
Ovakav splet okolnosti je, međutim, izuzetno redak. Gotovo na nivou statističke greške.
Prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor GAK Višegradska kaže za Kurir da ne zna ni za jedan sličan primer.
Uprkos tome, u mnogim porodilištima širom Srbije poslednjih godina se primenjuju dodatne sigurnosne mere i bezbednost je na većem nivou nego što je to bilo pre skoro 20 godina, kada se ovaj slučaj dogodio.
U GAK Višegradska, na primer, poslednjih godina su se i modernizovale tračice koje se stavljaju na ruke bebe i mame.
- Ranije su tračice bile platnene i šile su se, a sada imamo tračice koje su fabrički proizvedene i imaju sigurnosnu kopču. Procedura podrazumeva da pre porođaja trudnica dobija indetifikacionu tračicu sa imenom i prezimenom, godištem i brojem istorije bolesti, kao i podacima o eventualnim alergijama. Beba, takođe, kada se rodi dobije identifikacionu tračicu sa polom, brojem istorije bolesti, imenom i prezimenom majke - objašnjava prof. Stefanović.
Tračice su, kako kaže, vodootporne i antialergijske.
- Podaci sa bebine identifikacione tračice čitaju se pred majkom i upoređuju sa majčinom ID tračicom. U samom porodilištu se čeka potvrda majke da su podaci ispravno napisani. Prilikom otpusta majke i bebe sve se još jednom proverava i tek onda se, u prisustvu majke, preseca ID tračica. ID tračicu nije moguće drugačije skinuti zbog sigurnosne kopče - objašnjava profesor.
Podsetimo, kako je Kurir pisao, Ognjen je rođen 28. avgusta 2006. godine u 9.45.
Istog dana u 11.10, Dragana iz okoline Šapca rodila je sina prirodnim putem.
Dečaci su bili gotovo identični - iste težine i dužine, razlikovali su se samo za jedan centimetar u obimu glave.
- Jednog dana babice su nas kupale i skinule poveze s podacima koji su bili oko struka. Da li su se zapričale ili je nešto drugo bilo u pitanju, tek zamenile su nam te pojaseve - ispričao je Ognjen za Kurir.
Identifikacione narukvice ostale su na njihovim ručicama, ali očigledno niko nije proveravao da li se podaci poklapaju sa onim na pojasu.
Dragana je, pošto se porodila prirodnim putem, iz bolnice izašla pre Ognjenove majke - i sa sobom ponela Ognjena. Njegova majka je, dok se oporavljala od operacije, na podoj dobijala drugu bebu - Miloša.
- "Roditeljima" s kojima sam otišao bio sam prvo "dete". Brinuli su o meni s ljubavlju, verujući da sam njihov - kaže Ognjen.
Preokret je usledio kad je bebi u porodilištu porastao bilirubin (fiziološka žutica), pa je na neonatologiji urađena analiza krvi, a rezultati se nisu poklopili sa uzorkom uzetim s pupčanika. Jedna doktorka primetila je da se podaci na identifikacionoj narukvici i povoju preko stomaka ne poklapaju. Alarm je upaljen.
Već narednog dana obaveštene su obe porodice.
- Majka je bila potpuno zatečena. Nije mogla da veruje šta se dešava. Ali je ostala pribrana i odlučna da se sve razjasni. Urađen je DNK i istina je vrlo brzo otkrivena.
O ovom nesvakidašnjem događaju, mediji su naširoko pisali. Obaveštena je i policija. Istog dana u bolnicu su došli inspektori i istražni sudija.
Ipak, roditelji nikad nisu pokrenuli tužbu.
Neobična sudbina nakratko je zbližila dve porodice - posećivali su se i družili, ali su ih godine i životni putevi kasnije razdvojili.
Ognjen bi voleo da ponovo vidi Miloša.
- Znam da je išao u srednju školu u Šapcu, a ipak nam se putevi nikad nisu ukrstili. Nekad mi to deluje gotovo neverovatno. Voleo bih da ga upoznam, sudbina nas je spojila na najneobičniji mogući način - kaže Ognjen, naglašavajući da u njemu nema ni ljutnje ni gorčine, već samo radoznalosti i tihe zahvalnosti što je istina na vreme izašla na videlo.
Ipak, neka pitanja ne prestaju da se nameću.
- Često se zapitam šta bi se dogodilo da greška nikad nije otkrivena. Ko bih danas bio? Ko bi bio on? Možda bismo obojica odrasli u uverenju da živimo svoje živote, a zapravo bismo nosili tuđe ime, tuđu sudbinu. I zato ne mogu da se ne zapitam - koliko je još ovakvih sudbina možda zauvek ostalo pomešano, a da to nikad niko nije saznao - kaže on.